PISA 2009

У четвртак, 26. фебруара 2009. године, у Београду, Министарство просвете је у сарадњи са Заводом за вредновање квалитета образовања и васпитања и Институтом за психологију Филозофског факултета у Београду организовало конференцију под називом Ка квалитетнијем образовању у Србији - допринос PISA испитивања. Конференцију је водила др Тинде Ковач-Церовић, државни секретар у Министарству просвете.

Циљ конференције је био да се образовна и шира јавност упознају са резултатима PISA испитивања која су до сада рађена у Србији, као и са разлозима зашто се таква испитивања врше и на који начин доносиоци одлука у систему образовања у свету имају корист од оваквог испитивања.

 

На конференцији су излагали страни стручњаци, високи званичници OECD-a, Андреас Шлајхер и Јан Витман (Andreas Schleicher, Ian Whitman) који су говорили о користи које образовни систем може да добије од PISA студија. Експерти из Института за психологију Драгица Павловић-Бабић и Александар Бауцал, који су били носиоци истраживања у Србији, анализирајући PISA испитивања организована 2003. и 2006. године, говорили су о квалитету и праведности образовања у Србији, док су наставници, чланови националног тима, који су учествовали у писању и оцењивању задатака (Александра Кузмић, Александра Станић и Милорад Рикало) изнели своја запажања која су се односила на начине на које наши ученици раде тестове на PISA испитивањима, указујући на врсте задатака који су веома лаки или тешки за наше ученике приликом тестирања.

Министар просвете, др Жарко Обрадовић је у светлу наведених чињеница говорио о могућем унапређивању система образовања у Србији и намерама које Министарство има у вези са добијеним резултатима.Picture 022

Присутни су добили штампани материјал који би требало да их ближе упозна са програмом PISA, односно да им пружи информације о разлозима спровођења истраживања, начину испитивања, као и кратку инструкцију за „читање" добијених резултата. Уз ове сажете писане информације, подељене су збирке задатака које илуструју задатке из три домена који се тестирају у оквиру PISA испитивања - Математичка писменост, Научна писменост и Разумевање прочитаног. Примери задатака који су приказани у збиркама изабрани су из тестовног материјала који је коришћен у PISA испитивањима 2003. и 2006. године.

Picture 034 Основна намена збирки јесте да се образовној јавности приближи начин испитивања, односно да наставници непосредно буду упознати са структуром задатака, са описом нивоа постигнућа и начином оцењивања задатака. Оне треба да послуже као инспирација наставницима на који начин могу да организују наставни процес који подржава трансфер у учењу и примену знања у непознатим ситуацијама, што ће резултирати потребним компетенцијама ученика који ће их учинити успешним у условима брзог друштвеног и техничко-технолошког развоја.

 

Више о употреби збирки можете прочитати ОВДЕ.

 

Према програму рада, завршни део конференције био је посвећен давању одговора на питања учесника. С обзиром на то да је конференцију пратило око 900 учесника, организатори су предвидели постављање питања у писаној форми.

 

 

Збирке као и све презентације са конференције можете преузети ОВДЕ.