Посета министра просвете др Жарка Обрадовића

У циљу што боље сарадње свих стубова у систему образовања, 28. јануара 2009. године Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања посетио је министар просвете др Жарко Обрадовић са државним секретарима проф. др Радивојем Митровићем и др Тинде Ковач-Церовић.

 

Пожелевши им добродошлицу, са радом Завода од тренутка његовог оснивања, односно од 2004. године када је Центар за евалуацију прерастао у Завод, упознао их је директор Завода Драган Банићевић. У свом уводном излагању нагласио је да према члану 23. Закона о основама система образовања и васпитања, Завод обавља стручне послове у области праћења и вредновања степена остварености циљева, задатака и општих и посебних стандарда знања, као и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.

Ministar6Уз то је напоменуо које су надлежности Завода: предлагање општих и посебних стандарда знања; вредновање рада наставника, васпитача, стручних сарадника и установа; провера резултата остварености прописаних циљева, задатака и општих и посебних стандарда знања на републичком нивоу; реализација међународних студија; праћење ученичких постигнућа; пружање стручне подршке Министарству просвете, Националном просветном савету и школама у домену праћења и вредновања степена остварености циљева, задатака и општих и посебних стандарда знања и праћење усаглашености система вредновања и осигурања квалитета образовања и васпитања са европским упоредним системима вредновања и осигурања квалитета образовања и васпитања.

Драган Банићевић их је упознао са постојањем Стратешког плана Завода који је донет 2006, који подразумева „акциони план делатности Завода до 2010. године с циљем да ова институција постане лидер у евалуацији образовања“. Такође је напоменуо да је Завод ушао у завршну фазу успостављања система менаџмента квалитетом према захтевима стандарда SRPS ISO 9001: 2008. „Овај Завод прати трендове и тенденције у образовању у земљама Европске уније те је с тим у складу учествовао и у изради предлога образовних стандарда на крају 8. разреда за десет наставних предмета. Стандарди су темељ контроле квалитета система образовања и васпитања и омогућавају компатибилност са европским оквиром образовања.“

Потом је Видосава Граховац, саветник-координатор за испитивање и истраживачко-развојне послове, одржала презентацију на тему „Осигурање квалитета образовања“, подељену у три поглавља:

  1. Трендови у осигурању квалитета образовања у земљама ЕУ;
  2. Стратешки циљеви ЕУ у области образовања до 2010. године
  3. Систем за осигурање квалитета код нас.


Ministar3

Представљена је упоредна анализa система осигурања квалитета образовања у земљама Европске уније и

у Србији. Развој осигурања квалитета образовања дефинисан је документима као стратешко опредељење Европске уније и Србије. Анализа је заснована на званичним документима, интернационалним студијама и анализама и фокусира се на систем општег образовања (основно и прелаз на средње образовање).
Разматрају се најважнији правци развоја елемената система за осигурање квалитета у државама чланицама Европске уније: надзор, самоевалуација, испити и сертификација и национална и међународна  испитивања.

Резултати анализе система осигурања квалитета у земљама Европске уније могу да послуже као чињенични и ментални оквир за позиционирање система образовања у Србији. Анализа се састоји од следећих сегмената: осигурање квалитета образовања и анализа развојних трендова осигурања квалитета у образовању у земљама Европске уније; приказ стратешких циљева Европске уније у области образовања до 2010. године и анализа индикатора остварености стратешких циљева; осигурање квалитета у образовању и специфичности одабраних држава: Хрватска, Словенија, Чешка, Финска, Велика Британија, Ирска, Немачка и Холандија; приказ и анализа осигурања квалитета система образовања у Србији у компаративној перспективи.
Анализа образовања у Србији у односу на циљеве Европске уније у области образовања, које треба остварити до 2010. године, показује да Србија заостаје у поређењу са  земљама Европске уније  и земљама у окружењу (Словенија, Хрватска). Резултати националних и међународних испитивања ученика у Србији (1989, 2000, 2003. и 2006) константно и доследно указују на ниску ефективност образовања и потребу да се унапреди квалитет образовних постигнућа ученика.

Један од највећих пројеката које је Завод реализовао у сарадњи са Министарством просвете јесте Предлог образовних стандарда за крај обавезног образовања за 10 наставних предмета. Јелена Најдановић-Томић, саветник-координатор за вредновање квалитeта образовно-васпитног рада и установа, изложила је концепт образовних стандарда и њихов утицај на образовни систем односно на њихову велику улогу у њему.  Нагласивши да су стандарди формулисани унутар оквира који је дефинисан постојећим наставним планом и програмом, Ј. Н.-Томић је објаснила како су развијани стандарди у Србији у току 2005/06. године. Главним испитивањем било је обухваћено 11.500 ученика из 159 школа свих региона Републике Србије. Одређена су три нивоа ученичких постигнућа и дошло се до резултата који тренутно представљају предлоге образовних стандарда који чекају верификацију од стране Националног просветног савета. Имајући ово искуство, тимови са координаторима Завода припремају израду предлога образовних стандарда за крај првог циклуса обавезног образовања из Српског језика, Математике и Природе и друштва.

О улози и функцијама образовних стандарда излагање је имао мр Саша Гламочак, саветник-координатор за вредновање квалитeта образовно-васпитног рада и установа. Он је истакао све предности и корист коју ће имати сви учесници у образовном систему – школе, наставници, ученици, родитељи... Укратко, њиховом имплементацијом стандарди ће допринети да знања која се стичу у школи постану трајна, трансферна и имају велику употребну вредност.


Ministar4Након излагања запослених у Заводу, др Тинде Ковач-Церовић износи недоумицу која се често може чути у круговима који се баве образовањем: „Да ли наставни програми стварају стандарде или је обратно?“ Затим је желела да чује неке примере стандарда из било ког предмета. Пре него што су добили публикације предлога стандарда за свих 10 предмета, координатори су давали примере из предмета Историја и Математика.
Проф. др Радивоје Митровић изнео је став да је за што брже усвајање стандарда. Желео је да сазна који су кораци неопходни за њихово усвајање и ко преузима одговорност за сарадњу са Националним просветним саветом. Изразио је жељу да се више не губи време јер сви желимо да будемо део успешног реформског тима! На питање колико је људи учествовало у том пројекту, директор Завода је објаснио како су се формирали тимови, ко их је чинио и да је холандска кућа ETS дала методолошки оквир, али су тимови радили аутономно. Министар Обрадовић је поставио неколико питања која се односе на стандарде: Колико времена би нам требало за имплементацију стандарда? Шта нам је стратегија? Шта је нужно урадити до краја ове школске године а шта од септембра односно у новој школској години? Потом је нагласио да су реформе у образовању нужност и да у Министарству морају знати све елементе у систему да би знали шта треба мењати. Директор Завода је најпре поменуо „да треба ревидирати обимне програме, али је проблем што ниједна струка неће неће да се одрекне дела садржаја свог наставног програма и не жели ништа да мења.“

Проф. др Радивоје Митровић је нагласио да Национални просветни савет мора да образложи зашто нешто не усваја. Нужно је да седну сви заједно из сва три менаџмента и да се договоре уз јасан календар активности. Потом је напоменуо да би ускоро требало одржати још један састанак који је унапред садржински утврђен и да се стандарди усвоје у временски ограниченом року. Проф. др Р. Митровић је нагласио да је битно да се направи помак како бисмо имали продуктивније и савременије друштво. Услов за то је свакако образовање те треба видети како све верификовати на Националном просветном савету и ићи даље.

Потом је министар Обрадовић нагласио да су очекивања јавности, родитеља, деце велика и време је да се ствари промене и да се коначно успостави систем који функционише јер више нема времена за губљење...

Састанак је завршен на обострано задовољство и уз договор о евентуалним следећим сусретима или о сарадњи на будућим конференцијама које ће се одржати у Београду,  као што је за крај фебруара планирана конференција поводом међународних истраживања.