Конференција „Завршни испити у функцији унапређивања образовања"

 У Београду, 19. октобра 2011. године, у Палати Србија, одржана је конференција под називом „Завршни испити у функцији унапређивања образовања“ којој је домаћин био директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања, мр Драган Банићевић. Он је поздравним говором и отворио конференцију осврћући се на успешно обављен посао око завршног испита и на добру сарадњу свих учесника на том великом послу.

Konferencija 2011 1

Највећи део посла око завршног испита је обављен управо у Заводу, како је и предвиђено законским одредбама, тако да је директор само подсетио на надлежности Завода и начин на који је Завод обавио свој задатак. Потом је реч имала државна секретарка др Тинде Ковач-Церовић. Она је причала о образовању уопште и о неспорној важности завршног испита за наше школство. Говорећи о „манама“ образовних система уопште, подвукла је да се квалитет система може осигурати кроз његово вредновање а оно укључује: самовредновање, екстерно вредновање и националне (завршне) испите. Према томе, први корак представља увођење завршног испита у основном образовању. Она је подсетила да завршни испит служи за: сертификацију ученика, селекцију ученика, за вредновање и унапређивање образовног система, за спољашње вредновање и самовредновање школа на основу стандарда квалитета рада установа и за побољшање квалитета наставе у школи. Затим се присутнима обратила Јоланда Сан Хосе, први саветник и шеф сектора у Делегацији ЕУ у Републици Србији, најпре говорећи о општем циљу модерног образовног система који ефикасније доприноси економском развоју, у складу са политиком ЕУ изнетом у Лисабонској стратегији. ЕУ финансира пројекат с циљем да се помогне МПН и школама да развију модернији али и правичнији систем завршних испита. У свом излагању посебно је нагласила да је пројекат „Подршка осигурању квалитета система завршних испита на националном нивоу у основном и средњем образовању“ овде да подржи промене – а не да их наметне.

Потом је Питер Могенсен, руководилац тима Пројекта, у свом обраћању истакао да је Завод имао кључну улогу у завршном испиту, да су постигнути добри резултати и да је била јака посвећеност партнера у овом пројекту. Потом је истакао да ће Пројекат убудуће подржавати: 1. развој концепта матурског испита у средњем образовању; 2. развој стандарда у средњем образовању; 3. пилотирање стандарда у пилот школама; 4. ISO сертификацију ЗВКОВ-а.

После емитовања видео-материјала о завршном испиту, руководиоци центара у Заводу су излагали на који начин је текло припремање завршног испита и како је урађена анализа резултата. Најпре је спец. Јелена Најдановић-Томић, руководилац Центра за стандарде, говорила о општим и посебним стандардима постигнућа, који су чинили основу за израду задатака за завршни испит. Мр Саша Гламочак, руководилац Центра за испите, говорио је о упутствима и процедурама о припремању тестова, о организацији и спровођењу испита. Испричао је како је текао процес припремања задатака односно инструмената завршног испита по прецизно описаним процедурама. Нагласио је да задатке припремају радне групе уз ангажовање рецензената и консултаната. Направљени су тестови из српског, односно матерњег језика, и математике на 7 језика (укупно 42 верзије теста) и упутства за оцењивање.

Гордана Цветковић, начелница ШУ Београд, говорила је о предузетим корацима у осигурању квалитета спровођења завршног испита. Припреме за нове процедуре урађене су кроз фокус групе, радионице, обуке просветних саветника, директора, супервизора. Урађена је припрема за пробно тестирање и пробно тестирање у циљу припреме ученика. Потом је изнела податке о полагању испита на терену. Нагласила је да је битну улогу имало увођење супервизора јер су они гарант да су испоштована сва упутства о спровођењу испита; супервизор осигурава исте услове за све кандидате; проверава чување испитног материјала… Након супервизије, супервизор је писао кратак извештај у циљу унапређивања будуће праксе и корекције евентуалних пропуста.

Јасмина Ђелић, руководилац Центра за вредновање и истраживања, своје излагање започела је евалуативном функцијом завршног испита, која је захтевала и посебан начин прикупљања и анализе резултата. Нагласила је да је урађена квантитативна и квалитативна анализа резултата. Извештаји о резултатима припремљени су за више различитих корисника. По први пут, приказани су резултати: 1. на нивоу ученика, одељења, школе, општине, округа, школске управе и Републике – за сваки тест посебно; 2. према језику на коме је ученик полагао завршни испит; 3. према степену развијености општина у односу на републички просек; 4. према полу ученика; 5. према областима у оквиру наставног предмета; 6. према нивоу сложености задатка. Потом је гђа Ђелић истакла да овако приказани резултати на нивоу школе имају велику употребну вредност за: 1. планирање развоја школе на основу објективних и мерљивих показатеља; 2. унапређивање наставе и учења, као и за унапређивање праћења напредовања ученика; 3. јасније сагледавање стања у школи и 4. планирање професионалног развоја наставника. На ово излагање надовезао се др Александар Бауцал, експерт ангажован у оквиру Пројекта, јер је и сам учествовао као консултант управо у анализи резултата испита. Он је нарочито истакао да је анализом резултата испита уочено да су у неким школама, у појединим општинама, резултати изузетно добри, више него што би се очекивало. То може бити показатељ да је квалитет образовања у тим школама и општинама изузетно висок, а може да укаже и на пропусте и да добри резултати нису показатељ знања.

Модератор конференције, мр Гордана Чапрић, отворила је панел-дискусију на тему Како користити резултате завршног испита у 2011. години ради унапређивања образовања. Пре него што је отпочео део у коме су уследила питања и коментари, реч после др Тинде Ковач-Церовић имао је мр Зоран Костић, помоћник министра. Он је посебно истакао значај дежурних наставника и супервизора на завршном испиту. Предложио је да следеће године супервизоре треба укључити у све фазе на путу теста, који се налази у школи, од тренутка кад их директор школе извади до учионице и потом обратно, после урађеног теста и прегледања испитне комисије до директора. Таква процедура имала би циљ да се ништа не може сакрити и да се утврди одговорност сваког актера у ланцу завршног испита.

Konferencija 2011 2

Потом је мр Желимир Попов, помоћник министра, нагласио да су за њега велики помак у образовању стандарди образовања и начин на који је дефинисан завршни испит –којим се проверава колико су се ученици приближили утврђеним стандардима образовања. И за проф. др Десанку Радуновић, председницу Националног просветног савета, позитивна страна завршног испита јесте што се заснива на стандардима постигнућа ученика. Она сматра да је то јако добар начин унапређивања система образовања. Главна замерка НПС-а је што се није одмах кренуло са непознатим, односно невиђеним задацима и што нема „прага знања“.

Милан Вукобрат, потпредседник Савета за стручно образовање и образовање одраслих, такође је нагласио значај образовних стандарда за завршни испит.

Сви учесници конференције су подвукли новине које је овај завршни испит донео. Најпре, полажу га сви ученици (јер су квалификациони испит полагали само ученици који настављају образовање у четворогодишњој школи). Друго, завршни испит испитује степен усвојености образовних стандарда за крај обавезног образовања. Треће, завршни испит прилагођен је ученицима са сметњама у развоју. Најзад, систем за осигурање квалитета испита подразумева да су стандардизоване и документоване све кључне фазе у испитном процесу.

Други део конференције је затворила др Тинде Ковач-Церовић говорећи о перспективи националних испита у Србији. Завршну реч имао је мр Драган Банићевић, домаћин конференције.

Konferencija 2011 3

 

Извештај о Конференцији „Завршни испити у функцији унапређивања образовања" можете преузети ОВДЕ.

Врх стране