Чланци

Прилагођавање завршног испита као додатна подршка ученицима из осетљивих група

Планирање, организовање и спровођење завршног испита на крају обавезног образовања према потребама ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом, ученика који имају специфичне тешкоће у учењу и ученика из социјално нестимулативних средина део је системских интервенција и мера Министарства просвете, науке и технолошког развоја у области осигурања доступности, праведности и квалитета у образовању. 

 

Шта кажу Закон и подзаконска акта

Према ставу 3. члана 82. Закона о основама система образовања и васпитања ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже завршни испит у складу са његовим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета.

Право на усклађивање услова и садржаја завршног испита остварују сви ученици којима се пружа додатна образовна подршка у смислу члана 2. Правилника о ближим упутствима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову примену и вредновање.

Смернице за планирање, организовање и спровођење завршног испита на крају обавезног образовања за ученике којима је потребна додатна образовна подршка дате су у Приручнику за спровођење завршног испита на крају обавезног образовања и васпитања у Прилогу 11.

 

Ко има потребу за прилагођавањем завршног испита

Различити су разлози због којих ученици имају потребу за додатном подршком у образовању. Од пре неколико година користи се класификација ОЕЦД-а која садржи три групе разлога: сметње у развоју и инвалидитет, специфичне тешкоће у учењу и живот у социјално нестимулативним условима.

А. У групу ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом спадају они који могу да имају: телесни инвалидитет  (недостаци делова тела), моторичке сметње (отежано кретање и/или  коришћење  руку, потпуна немогућност ходања и/или коришћења руку), чулне сметње (значајна слабовидост и слепило, наглувост или глувоћа), сметње у интелектуалном функционисању,  комуникацијске  сметње (сметње из спектра аутизма и хиперактивност са дефицитом пажње) и вишеструке сметње.

Б. У групу ученика са специфичним тешкоћама у учењу спадају ученици који отежано овладавају вештином читања, писања или рачунања, иако притом немају тешкоће са чулима или  интелектуалним функционисањем. Поред њих, у ову групу спадају и ученици који тешкоће у учењу имају због проблема у понашању или проблема у емоционалном животу.

Ц. У групу ученика који тешкоће у учењу имају услед тога што живе и одрастају у социјално-економски нестимулативној средини спадају: деца из сиромашних породица, деца из планинских села, из изолованих неусловних насеља, деца улице, деца која дуже време бораве у болници или социјалној установи затвореног типа или живе и развијају се у средини, односно породици која се често сели и породици која не говори језиком на коме се одвија настава.       
                                                                                                                                                                             
Без обзира на то о којим околностима је реч, потреба за подршком код свих ових ученика може да буде трајна или привремена, може да се јави на почетку образовања или касније, може да се тиче ширег или ужег опсега образовних области и често може да обухвата и прилагођавање завршног испита. 

 

Шта је права сврха прилагођавања завршног испита

Искуство и истраживања показују да је образовање најмоћнији и једини целовит процес којим се подстиче развој сваког појединца. Да би остварило ту функцију, посебно у раном периоду, образовање треба да има за циљ да код ученика осигура задовољство од учења и да обезбеди склад емотивног и когнитивног искуства. Управљање образовањем треба да иде у правцу да се код ученика развија свест да може да учи као и осећање самопоштовања и задовољства захваљујући сазнањима која стиче. Када се тако приступа подучавању и учењу, остварује се непосредни утицај на повећање мотивације, а комбинација самопоштовања и мотивације кључна је за успешно учење.

Управо због тога, савремени концепт образовања остварује се кроз три циља: први циљ је повећање самопоуздања ученика, други циљ је обезбеђивање друштвене укључености ученика и трећи циљ је учење. Сва прилагођавања која се врше треба да буду у служби ова три циља. Остваривање трећег циља, учења, није могуће ако нису остварена оба претходна.

Када се јави недоумица како ученику коме је потребна додатна подршка прилагодити начин рада и садржај који се обрађује, прво о чему треба размишљати јесте да се ученику приђе на начин који ће подићи његово самопоуздање, уз постављање захтева на које може да одговори, а који су корак даље од претходно савладаних. Прилагођавање се осмишљава тако да ученику обезбеди потпуну укљученост у рад са осталим ученицима, односно, равноправно учешће у вршњачкој групи. И најзад, одређују се и прате знања и вештине којима ученик треба да овлада.

Образовни системи треба да се развијају тако да могу да остваре ове циљеве. Следећи тај правац, постаће системи који су истовремено делотворни за све ученике и делотворни за сваког ученика појединачно.

Шта све може да се прилагођава у образовању и са којим циљем

slika

Усклађивањем завршног испита, као и претходног тока образовања, потребама ученика из осетљивих група, стварају се услови за учење и развој по којима су они изједначени са другим ученицима. Ученицима који имају потребу за додатном подршком, прилагођени завршни испит омогућава да у истој процедури као и сви други ученици заврше основно образовање и добију „улазницу“ за следећи, средњошколски ниво образовања. За образовни систем, прилагођени завршни испит је доследно остваривање принципа доступности, праведности и квалитетног образовања за све.

Смернице за прикупљање примера добре праксе прилагођавања завршног испита можете наћи овде.

Пример добре праксе можете наћи овде.

Врх стране